Историјат школе

Почеци средњег школства

Општа привредна неразвијеност и сиромаштво, уз то и свакојаке недаће, утицали су судбоносно на ширење писмености и образовања у Азбуковици. Но, схватање значаја школства и просвећености и жеља да се њиме победи незнање и заосталост и обезбеди бољи живот, дубоко су утиснути у свест Азбуковчана.

У овом сиромашном крају напори на отварању школа захтевали су знатно више одрицања него у богатијим срединама, па се на том плану успевало само сопственим залагањем јер је помоћ ретко стизала са стране, а много чешће сметње и неприлике.

И у таквим условима трудили су се Азбуковчани да не заостају на пољу ширења просвете и културе: отваране су школе где год је то било могуће, чак и у приватним кућама. Многи су ишли и корак даље те су слали свршене основце у Лозницу, Шабац, Ужице и друга већа места у зависности од тога где би могао лакше поднети трошкове школовања.

Упоредо са порастом броја свршених основаца све израженија постаје жеља за отварањем средње школе у Љубовији. Први покушај да се прошири опште знање из основне школе и стекне нека квалификација, занимање, у сопственој средини представа организовање течаја ученика у привреди, који је у Љубовији отпочео са радом 1948.године.

Оснивање гимназије

Прави почетак остваривања замисли о остварењу средње школе у Љубовији наступио је 11.фебруара 1964. године, ког дана Гимназија “Вук Караџић” Лозница, преко директора Зорана Јефтића, Азбуковчанина пореклом, обавештава Савет за просвету Општинске скупштине Љубовија да су “слаби изгледи да ће се Секретаријат за просвету СР Србије сложити са отварањем одељења у Љубовији, али, и поред тога, требало би припремити акт према Упутству о поступку за утврђивање услова за почетак новооснованих школа”.

Очигледно је да је пре овог писма остварено више разговора на тему отварања гимназије у Љубовији, да је тражена и нађена најбоља стратегија за остварење те давнашње жеље. Трасиран је, дакле пут и припреме су могле да почну. Од нуле, како то увек бива када се ствара несто ново.

Тако се 16.маја 1964.године одржава седница Савета за просвету и културу СО Љубовије и на њој доноси закључак да се од почетка школске 1964/65 године отвори одељење лозничке гимназије у Љубовији.

И поред много проблема и препрека, одељење Гимназије “Вук Караџић” Лозница успело је да почетком септембра, давне 1964. године, отвори врата азбуковачким средњошколцима. Из аката из тог времена види се да Љубовија, једина брине и искључиво сама финансира своју Гимназију.

Статусне промене

Прва регистрација гимназије извршена је 3. фебруара 1965. године, када је она уписана у регистар установа са самосталним финансирањем, под називом Одељење Гимназије “Вук Караџић” из Лознице у Љубовији.

У наредним годинама се полако стабилизовала слика у школи, како у погледу броја ученика, наставног кадра и простора и уопште услова за рад, па је Савет Одељења у Љубовији,на седници од 27. децембра 1969. године, по претходно прибављеном мишљењу и добијеној сагласности Савета Гимназије из Лознице, донео одлуку о издвајању овог Одељења из састава Гимназије у Лозници, чиме се оснива самостална школа под називом Гимназија “Вук Караџић”Љубовија.

На сагласност на ову одлуку чекало се све до 9. јануара 1974. године, када се, у регистру у Окружном привредном суду, уписује конституисање радне организације Гимназије “Вук Караџић” Љубовија.

Промена назива Гимназије у Образовни центар “Вук Караџић” Љубовија извршена је 25. децембра 1975. године, када је и измењена делатност установе у “Установу за образовање и васпитање, гимназијско образовање, квалификовање радника трговинске и угоститељске струке”.

После увођења средњег усмереног образовања у љубовијској средњој школи започиње школовање разних струка, најразноврснијих занимања, што захтева изванредну организацију рада и обезбеђивање оптималних услова за извођење наставе.