Дан примирја у Првом светском рату, 11. новембар, у Србији се обележава од 2012. године. Као симбол, за ово обележавање је изабрана Наталијина рамонда, цвет који за Србе и Србију у Првом светском рату има посебно значење.
Овај цвет расте само у Србији, Македонији и деловима Грчке. Открио ју је доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића, а заједно са Јосифом Панчићем, дао јој је име по краљици Наталији. Познат је под именом и цвет феникс, јер, када увене, и поново се залије, може да оживи. То, свакако, има одређену симболику: српска војска је, после Албанске голготе, васкрсла и кренула пут Солунског фронта, где је имала одлучујућу улогу у његовом пробоју и коначној победи у рату. Простире се на надморској висини између 350 и 2200м, што је за националну епопеју Србије такође симболично, јер су се најважније битке водиле на оваквим стаништима. Овај стилизовани цвет, са пет љубичастих латица, је тако пронашао своје место у обележавању овог важног датума.
Позадина амблема су зелена и црна, што су боје Албанске споменице, која је додељивана као знак сећања на страхоту и страдање које је српска војска преживале приликом преласка преко Албаније. Она је установљена 5.априла 1920. године, указом краља Александра Карађорђевића, у тада већ новој држави- Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.И у неким другим државама, цвет је постао симбол примирја.
У Великој Британији и земљама Комонвелта, носи се стилизовани цвет булке, због црвене боје, а по предању, на пољима Фландрије, где су се водиле најкрвавије рововске битке, први цвет који је изникао после рата био је цвет дивљег мака.
